Blog

Upala mišića često se doživljava kao dokaz da je trening bio kvalitetan i dovoljno jak. Zbog toga mnogi namerno pokušavaju da izazovu što veći bol u mišićima posle treninga, verujući da upravo to znači napredak.
Ali istina je ipak malo drugačija.
Upala mišića posle treninga može biti potpuno normalna reakcija organizma, posebno kada uvodimo nove vežbe ili povećamo intenzitet istih. Međutim, jaka upala ne znači automatski da je trening bio bolji niti da će rezultati biti veći.
U nekim situacijama čak može biti znak da je telo preopterećeno i da oporavak nije dovoljno dobar.
Važno je da naučimo razliku između normalne adaptacije tela i signala da trening možda nije pravilno postavljen. Kada razumemo kako funkcioniše oporavak mišića, mnogo lakše možemo da treniramo kvalitetno bez nepotrebnog iscrpljivanja organizma.

Verovatno ste već više puta zapitali sebe: “Zašto odustajem od treninga?”
Možda ste nekoliko dana ili nedelja bili puni energije, trenirali redovno i verovali da će ovog puta sve biti drugačije. Onda je došao stres, umor, posao, manjak vremena ili jednostavno pad motivacije… i polako ste se vratili starim navikama.
Upravo zbog toga danas mnogi više nemaju problem da krenu sa treningom, već što ne veruju sebi da će istrajati.
Kada se stalno vrtimo u istom krugu početka i odustajanja, lako počinjemo da mislimo da smo “nedisciplinovani” ili da jednostavno nismo tip osobe koja može da bude u formi.
Problem najčešće nije u vama. Problem je u pristupu koji se zasniva na kratkotrajnoj motivaciji, ekstremnim očekivanjima i sistemu koji ne može da funkcioniše dugoročno u realnom životu.

Sigurno vam se već desilo da ste izbacili hleb, slatkiše, grickalice i sve što volite. Napravili rigorozan plan, nekoliko dana bili maksimalno disciplinovani… onda je došao stres, glad, umor ili jednostavno osećaj da više ne možete tako da funkcionišete.
Upravo zato danas mnogi veruju da zdrava ishrana znači konstantno odricanje, glad i život bez uživanja u hrani.
Problem uglavnom nije u nedostatku volje, nego što većina ljudi pokušava da uvede promene koje nisu realno održive u svakodnevnom životu. Kada ishrana postane previše restriktivna, telo i um prirodno počinju da pružaju otpor.
Ako želimo da naučimo kako početi zdravu ishranu i konačno istrajati duže od nekoliko dana, potrebno je počnemo da gradimo sistem koji može da funkcioniše dugoročno, čak i uz posao, porodicu, obaveze i normalan društveni život.

Kada pokušavamo da se vratimo u formu posle duže pauze, lako počinjemo da gledamo sebe kroz prethodne neuspehe, godine, obaveze i trenutno stanje tela. Umesto da realno sagledamo situaciju, donosimo zaključak da smo “zakasnili”.
A istina je potpuno drugačija.
Nije problem u tome što je kasno, već što većina ljudi pokušava da napravi promenu na način koji nije održiv. Previše restrikcija, očekivanja i pristup koji ne može da se uklopi u realan život.
Ako se i vi pitate “da li je kasno da se vratim u formu”, važno je da znate sledeće: telo ima neverovatnu sposobnost adaptacije, bez obzira na godine. Mnogo više ljudi uspe da vrati kondiciju i formu nego što mislite, samo kada konačno prestanu da traže savršen plan i krenu da grade održive navike. Ključ nije u godinama, već u doslednom treningu, održivim navikama i pristupu koji možete da pratite dugoročno.

Uglavnom posle stresnog dana, svađe, umora ili čak obične dosade, odjednom se javlja jaka želja za slatkišima, grickalicama ili hranom koja trenutno donosi osećaj olakšanja. Često tek nakon jela shvatimo da problem zapravo nije bila glad, već emotivno prejedanje.
Mnogi tada odmah pomisle da nemaju disciplinu ili kontrolu nad sobom. Problem uglavnom nije u karakteru, već u obrascu ponašanja koji se vremenom automatski povezao sa emocijama. Zato pitanje “zašto jedem kada nisam gladan” nema veze samo sa hranom.
Mnogo češće ima veze sa emocijama, navikama i načinom na koji pokušavamo da se nosimo sa pritiskom svakodnevnog života.
Dobra vest je da ovaj obrazac može da se promeni, ali ne kroz restrikciju, zabrane i osećaj krivice, već kroz razumevanje uzroka i promenu odnosa prema hrani.

Grčevi u mišićima često dolaze iznenada, budu veoma neprijatni i ostave osećaj zategnutosti čak i nakon što prođu. Mnogi ih doživljavaju kao slučajnu pojavu, ali telo uglavnom kroz grčeve pokušava nešto da nam signalizira.
Najčešće se javljaju kao posledica umora, dehidratacije, preopterećenja ili disbalansa minerala i oporavka. Zato pitanje uzroka nastanka grčeva nema jedan odgovor.
Kod nekoga se pojavljuju kao grčevi u nogama noću, kod nekoga kao grčevi posle treninga, a kod nekih ljudi postaju česta pojava tokom perioda stresa i iscrpljenosti organizma.
Dobra vest je da uzroci grčeva u mišićima u velikom broju slučajeva mogu da se prepoznaju i postepeno reše.
Kada razumemo šta telo zapravo pokušava da nam kaže, mnogo lakše možemo da naučimo kako da sprečimo grčeve u mišićima i smanjimo njihovo ponavljanje.